Preporuka knjige - "Ostrvo pelikana" Miodrag Majić

 Moto: "Kad bi čovek znao gde će pasti, on bi seo".

Jer knjige su uvek bolje. Posle prošle preporuke filma. Ova knjiga, doduše, nije filmovana, a mogla bi da bude. I naša je, naš čoek pisao, pride sudija. Pravnici su oduvek dobri pisci, retorika im je učena i urodjena vrlina, a iskustvo sa ljudskim sudbinama kojima svedoče neposredno u sudnici je - dragocena iskustvena gradja. Otuda je i sudija Majić ozbiljan pripovedač. 

Svakako mi nije namera da vam knjigu potanko reprodukujem ili starinski rečeno - spojlujem. No, da vas uputim zašto bi vredelo da je čitnete - hoću. A daću vam je i na izvolte u pdf formi, ja sam je iskopala negde, na nekom forumu - Ostrvo pelikana PDF

Ako razumeš da je život nije 2D format, da je svaki čovek, slučaj, dogadjaj, svaka istina uvek stvar - vizure, onda ćeš razumeti. Glavni junaci nam se obraćaju sami u svojim partijama priče. Tako čujemo njihovu istinu. Ajša i Gabrijel na jednoj strani, na drugoj kao predstavnici polarizovanog društva povodom njihovog "slučaja" i krajnjeg ishoda - sudija Pavle Dedijer "nacionalni monstrum" i Jovana, ljigavo ambiciozna novinarka ljigavog glasila, poslušanik režima i skrojiteljka sintagme kojom je Dedijer okvalifikovan posle sramne odbrane svojevremeno. 

Naime, dvoje mladih Roma je, kako saznajemo iz njihovih ličnih svedočenja, dobrovoljno počelo ljubavnu vezu iz koje se umah stvara i novi život. Ajša ima nepunih 14 godina i trudna je. U romskom svetu to nije specifikum i ne bi ni došlo do daljih reperkusija da tragičar slučaj nije izvoleo tako da njih dvoje budu izloženi zvaničnom sudu javnog mnjenja. Zakon kaže da je Gabrijel - silovatelj maloletnice. Iako njih dvoje imaju svoju istinu, društvo ima svoje ljute predstavnike i metode da ih ubedi da su - zločinac i žrtva, ne zaljubljeni dvojac. Društvo preuzima njihov slučaj i dalji rasplet njihovih priča biće - najgrozomorniji sunovrat. Iako je sudija Dedijer na prvom sudjenju izrekao oslobadjajuću presudu za Gabrijela i do konca veruje u svoju odluku, na sudu javnosti on biva rastrgnut, što je zgodna okolnost za mnoge iz njegovog okruženja da ga konačno uklone jer je isti bio okoreli moralista i kao takav vrlo neprilježan za saradnju nesličnima. Kako Dedijer, ili Majić na usta svog alter/junaka izriče - sudije se dele na: oportuniste, lopove i entuzijaste. Ova treća kategorija nema mnogo šansi u svetu kojim caruju prva dva tipa. Tako Dedijarova odluka biva pobijena na sudu tužbom, Gabrijel osudjen, Ajša ucveljena i prepuštena sebi sa sada već - dvoje potomaka. Dalja stradija - Gabrijela u zatvoru, a Ajšina na slobodi koja za nju i većinu njenih sapatnika nikada i nije potpuna sloboda u duboko i neizlečivo stratifikovanom i predrasudnom društvu, je težak crnjak koji vam ostavljam da dočitate sami. Recimo još samo to da će Dedijer ostati posvećen do kraja da napravi neku dobru promenu u svetu sa kojeg se povlači i da umesto prvobirnog paklenog plana da se raznese eksplozivom usred novinarske redakcije i opepeli i sve medijske ubice pride, ipak izvodi privatan salto morale, ali pošto "ubije" krvoločnu Jovanu, zapravo izvede svojevrstan egzorcistički tretman nad njom u dugim verbalnim ritualima na crnogorskog guduri gde će se njih dvoje naći, a nadomak Ostrva pelikana. Pošto ja nikad ne čitam na suvo, bez olovke, ili u ovom formatu - bez printscreena, evo par citata/udica ili , pak, ako ste totalne lenčugare da pročitate, onda avaj zaluda moj blazerajski prosvetiteljski pohod, ali bar neka misao, lekcija, teza da se zapitaš, upregneš sive ćelije i emocionalne kapacitete. Jer - ako te knjiga, film, teatar, umetnost nisu ni za nokat promenili, poboljšali, pomerili, istinski, onako iz ležišta iščašucnuli, džaba si i čitao, gledao, mojkoviću.

Te i:

"Nikada čovek ne potone toliko duboko da njegova duša ne bi mogla opet biti ranjiva."

"Nisu sve istine bolje od svih ćutanja."

Majić ima još jedan, raniji naslov, čitan i cenjen, tu sam još u čitanju, evo štiva ovdi pa rešite od čega ćete počet - "Deca zla"

preporučiteljka St. M