Niška Kulturiška: Filmski maraton

Davnih dana, dok sam jošte mlada, more, moma bila JA, jedna niška televiziJA praktikovala je filmske maratonske večeri. Doslovce voditelj u fotelji ušuškan pod ćebencetom ili dvoje voditelja, cele noći i dan vasceli bi pratili sve filmove koji su bili na meniju njihovog programa. Ako se sete star-ije Nišlije, ako ne, ja sam tu da vas opsetim :) Ista TV i dana danas ima najavu za film - Asta la vista bejbi by Terminator Švarceneger. Ista tv nosi staro ime ljubljenog zavičaja i danas postoji zbog...ebem li ga zašto, zbog oglasnika, valda - kupujem, prodajem, oduzimam i dodajem. No, tradicija, rode, nepropadljivo :) Dakle, ja kao filmožder, još iz doba Jure i video-klubova, ni danas ne posustajem. Te vam nudim neki svoj najtaziji maraton - odgledano bez reda i kriterijuma, tek sam žanr bola, teška dramaturgija je moj domen interesovanja. Slede kroki-recenzije par naslova, skorašnjih i neki zalutali matoriji, birano po žanru, naslovu i mini-najavi podnofilm na dotičnom sajtu - Gledalica, Popcorn, Filmovi.infopult, krajne staromodalno.

1. " All the money in the world" (2017) - a kad je istinita priča, ne mož da omane, ono bar ne prolazi bez katarze. Ne da deda novce, stari cicijaš, najbogatiji čoek sveta i veka, Italija, mafija, otmica, "pare ljude kvare", "štedela štedela, jela koske i kačamak" i šta s novcima kad odapneš...Matorom su oteli unuka. Jedna scena: Tone pisama molbi za pomoć za operacije, bolesne, stiže dedi na atresu. On svakom odgovara u istom ključu: Da pomognem i udelim svakom ko mi traži, ne bi mi ništa ostalo. Na pitanje da li, zapravo, znade koliko novca ima, Jean Paul Getty će reć: Da znam koliko imam, ne bih bio bogat. DAkle - nećete uludo potrošiti 2h i 12 min. film ima smisla, poenta je gorka jer je životna, priča je gorka jer je istinita i nije jedinstvena - storija je o srebroljublju kao takvom, u Italiji ili gdegod na zemnom šoru, pod prezimenom Getty ili koji god zabludeli zemni Jeti. Oteti momak vrlo postradava, a da li će ga dedica spasiti na koncu, iako dva sata filma - neće, hoće li unuk biti te sreće...jer deda ne da, ali pazari skupe umetnine u jeku te agonije oko sakupljanje otkupa koji sprovodi  dečakova majka, koja više nije Getty niti je svojim odnosom prema lovi ikada ni bila....

2. " Whole truth"(2016) - KIjanu Rivs, Rene Zelveger...mada ne bih rekla nikad da je to Rene da ne stoji u afiši, draga Bridžit Đžons se izobličila, no to što deluje tužno i ružno tako pretegnuta, to joj je za ovu filmsku priču došlo kao primeren deo kostima. Kijanu je advokat i ubijeni - čiji sin je Rivsov klijent za odbranu je - tkđ, advokat, bio. Žrtva je za života bio - predator, gadan čoek, nasilnik, psihomučitelj jadne Rene i sina joj. Živelo se u izobilju od love i muke. E sg, da se ne bi ovde "spojlovalo" - recimo ga tako po srBski, ja vam neću reć šta je odje malko neobičnije no u sličnim klišerskim filmskim pričama ovog tipa - sin i majka nad mrtvim telom, sin priznaje zločin, sudjenje, bla bla, već smišljate površarski moguć rasplet i trt Milojka. Sumnjičićete do kraja filma i sina samog, i majku mu i još po kojeg kandidata, fakat da je trilerčina, pak računate da mora bit da je neki levak. No, poenta: film je dobra priča o funkcionisanju suda, sistema i ljudske prirode, posebice u američkom sistemu porotničkog sudjenja -istina je negde tamo, sve je do toga kako se kaže i prikaže, vrhunski teatar u sudnici i pravda igra kako režiser svira...Jeste padam na filmove u sudnici, to mi je čist užitak...Već sam izrekla - nedostaje mi Ali Mekbil. Pogledajte, što da ne pogledate, nije zgoreg, ne može da škodi...

Rene, ti li si?

3. " Prodigy"(2017)trejler; staviti brnjicu nemirnom detetu...Nije ništa što svaki prosečan roditelj nije nameravao u nekom trenutku...:) Što bi rekla  dr Miranda u " Greys anatomy" priča o roditeljstvu je priča o sorti pauka koji izlegne 100-inak potomaka i odgaja ih do nekog stadijuma zrelosti kada isti napadaju majku i jedu je do smrti...No, brnjicu mlađanoj prodigy( čudo-dete) delijki ovde, ne stavlja mater( ona je mrtva, pitamo se kako...), no ekipa naučnika koji se umnom i telekinetičkom snagom iste, ne snalaze. Mala jest luda jerbo je genijalna, a koji genijalac, moliću lepo, nije bio malko naludičav, no to što umom mrda stvari, baca limene stolove po sobi, e to ne znaju kako da reše točno, te rešavaju da je u ime nauke - eutanaziraju. No, dobra dr zove u pomoć psihologa koji se ustručio za rad sa blesastom decom, jerbo i sam nosi svoj krst kao roditelj...Samo mudrac prepoznaje mudraca...Prosečni ne mogu da dokuče netprosečne. Pa sad otidjite vidite da li će dr da ostane živ priklan jer se pravio pametan i pobedio genijalku u šahu....Ne znam za vas, meni film valja, možda je štošta moglo boljše da se reši u samoj piči, ali taj ključ: sve je u umu, sve je intelektualna igra, naš karakter je naša sudbina, odnosi sa ljudima, psihologija - to je tim za koji navijam...

4. "Loveless"(2017) - Film je nominovan za Oskara za naj strani film, ruski je. Osvojio je Kan, nagrada žirija. Namerno prvo pišem njegova formalna postignuća. Jer će mnoge kupiti to da ga pogleda, zar ne? Stvarnički, utisak će zavisiti od vaše lične poetike. Meni se vrlo djasvi. Film je spor, film je neuzbudljiv, film je sav od realnog, sirovog života i mogućih emocija različitih karaktera koji hodaju i dišu ovim zemnim šorom. Mene je i najličnije tronuo, imam svoje razloge, i da zineš neću da ti kažem, ćelavi. Kroki-deskripcija koju ćete nači podno filma na sajtovima, zapravo i nije točna: Par se razvodi, ali mora da se ujedini u potrazi za odbeglim detetom. Ma jok. Poenta je sa druge strane ulice. Taj par je počeo i živeo bez ljubavi. Dete je rodjeno u istom duhu. Par se razvodi i mrzi do koske i naglas se preganjaju ko će malog da pribere sebi, a kako ih je oboma smetnja, rešenje je - dom. Mali beži, jer mu ova kuća više nije sklonište...Ovo dvoje žive svoje paralelne nove priče sa drugim ljudima, usput traže klinca, više iz moranja, red je. Nema raspleta. Epilog je - ovaj spoj, i ovo dvoje ljudi za sebe - takvi kakvi su, bezosećajni i samoživi, neće dobiti bolji život, jer oni sobom nose svoje demone, nikad nije do drugih ni do životnih prilika - do samog čoveka je...A gde je klinac?  A gde je Godo? Pogledajte, film je rađen u postmodernističkom dramskom ključu, neće vas lako kupiti, ako želite klasi-trilerčinu - idi na točku 8. 

5. " Spotlight" (2015) - priča da, film ne drži pažnju. Takva storija, istinita - iska bolju razradu. Ili je ideja bila tek da se sagleda kako je Boston Globe ( novina) došao do strašne istine o stotini dece zlostavljane od strane katoličkih sveštenika. Film je radjen iz čisto te vizure. U tom smislu, ima smisla, ali je tematika toliko jeziva i bolna, i ako skidamo kapu ogranku Globa koji je priču istražio i obznanio iako je to značilo - čist rat sa Papom i Crkvom, manje nas (me) zanima istraga koliko rezultati istraživanja i posledice. A rekla bih da se recenzenti diljem sveta slažu, jerbo je film u bodovnom minusu. Rejčel Adams (o da, nije samo slatkica iz Beležnice, ta žena glumi), Rafalo, Kiton, dobra ekipa, dobra priča, realizacija osrednja. 

7. " Mother!"(2017) - KAko horor, ebi ga, kad glumi Bardem! :) 

Posle ah-fotke namesto uvertire...Film je odredjen kao horor, pa kako razumeš. Lutkasta Đženifer Lorens ( muški blog bi krenuo njenom ah-slikom) živi mirno i posvećeno svom ćudljivom hazbendu piscu ( Havijer Bardem) i renoviranu njegove porodične, u požaru propale izbe. Nemiri počinju i ne prestaju do konca, dolaskom umirućeg dr-a (Ed Haris) i žene mu ( Mišel Fajfer, zbrčkana, ali jednako mačkasta) - fanova pisca, inače. Zapravo, realni spoljni svet ulaskom u kuću razotkriva i svoje i duhove samih domaćina. DŽeniferka je sve sludjenija, boluje neke svoje muke koje suzbija izvesnom žutom tečnošću, kuća krvari po šavovima i otkriva svoje užareno jezgro, Bardem je okrenut tom spoljnjem svetu i obožavanju mase...čak i trudna Majka biva napadana od svetine, beba raskomadana...To, dakle, jesu hororična mesta u priči, i ceo mizanscen - ta nedogorela ili neugašena kuća, no storija nosi neku svoju, pa, psiho-potku. Pisac sebi iznova stvara Majku, kad stara podlegne sumanutim okolnostima. On i Kuća su topos, ostalo je promenjljivo...I kome je lepojka, zapravo, majka...

8. " Haustage"(2005) - mora da sam prilično zardjala kad nisam pogledala ovo ranije. Akciona trilerčina najtipičnije forme i sadržine, ali, dozvoli, volim taj osećaj sigurnosti - Brus Vilis će spasiti svet! Ako mi ne veruješ, obnovi " Armagedon"! I šta da ti kažem ovde - talac ko talac, pretpriča ko pretpriča, Brus je zabrljucnuo u svojoj policijsko-pregovarčkoj karijeri lane, te se skućio u nekom američkom seocetu da tavori svoje dane sa supružnicom i ćerkom-pobunjenicom ( koju glumi uzgredbudi - njegova izistinska kćer, njegova i Demina). No i u mirnom mestu ima nemirnih duhova, crna trojka - mladi, a nestašni: bivši krimos i dva brata, zabludela tu, mladji je, naravno, naivac. Spopadaju okorelog bogataša koji živi sa ćerkom i sinom u blindiranom dvorcu, no provalnici-namernici upadaju, pa se tek tada, o muko, kuća samoblindira...NO, reći ćete - sve je to predvidivo. I jeste, drugovi. Čak je u dupli zaplet - predvidiv jer smo školovani na američkom trilerskom klišeu, ne mogu više da nas iznenade. Grdni Brus sa traumama iz ranije karijere, sada rešava duplu talačku situejšn - decu u kući i svoje cure - ženu i ćerku, jerbo mafija juri onog bogataša za nekakav hakerski kod na disku. A da li, o da li će Brus umreti muški ili će rešiti ovaj opšti pičvajz, ako volite predvidive jenki filmetine - izvolve. 

Lista se nastavlja, ovo mi je nešto najskorije iz nekih solo-filmskih večeri...Bez bar tri filma zaredom, ne priznajem maraton ;)

Ako neki zgubidan pita oklen mene vremena za filmovanje kad sam žena, majka, službenica, ja pitam - oklen tebe vremena da analiziraš moje vreme. Otkud vama, domaćinke, vremena da praherom pajete i krpom majete, pored toliko knjiga i filmova? Sve je do vizure, rodjaci, to je geslo ovog blog-haustora ;)

" Toliko je knjiga, a tako malo vremena. " Frenk Zappa i MiljaniJA NišliJka

Sledi serijski maraton, stay on veza, nije bezvezA ;)