Žena-kuća...op trt!

Izvesna, izvrsna kategorija iz roda ženskoga. Umotvorila i izrekla ovom polusloženicom - Tanja Bošković. Divu Bošković cenim obaška. NAjbolje je obožavam, jer je gracija pojavom i suštinom. Sušta otmenost i umna i verbalna elegancija na delu. Duh kao neboder. E kad smo je nahvalili, sad da opletemo ovu njenu postavku :) Zlobni kez :) Tanja, sestro poturice...

Naime, " žena-kuća" je ona raritetna vrsta " pravih žena", čestitih, radnih, velikomučenica - ali svesno i s užitkom. Žena koja sve tvori - rukama i srcem. Ne pazari gotove niti naručene torte za dečije rodjendane, niti mondenske prezente. Ona - mesi i filuje sama, ona tka, šije, rezbari, kroji srcetvorine da daruje. Staromodalka, u najfinijem smislu i značenju. Razume se i " drži do sebe", čista i mirisna, iako je maločas na kolenima žicala parket...

A pre toga, redovno, proprala veš ručno i usput, onako u mimohodu plaknula sve pokućne prozore, jučerašnjim novinama ih uglancala tako da vanjski pejzaš kroz njih izgleda kao proleće iako je istinski - zajesenilo...Ručak je, naravski, zgotovila još dok je spirala penu sa tanjira od doručka....Do zaprške, valda, pomela avliju i čitav komšiluk, onako - dobrosusedski i altruistički. DO večere će da izatka na razboju nove kapute sebi i celom prvom i drugom kolenu familije...UMesto površarija kakav je plaćeni fitnes, ona će, prirodno, da uzore hektar-dva njive na seoskom ranču, onako posle ručka da se razgiba pred trešenje tepiha, ispomoć potomcima oko domaćeg iz fizike ( u čemu briljira) i da ne dangubi do počinka prevešće bar " Hamleta" na esperanto, da se esperantanci ne pate, jer je, nadasve - humanista i kosmopolita. Podrazumeva se zapiranje muževljevih nogu u lavoru i peglanje - bez crte!, svih košulja koje ima i nema, još manikir i pet tibetanaca, uvijanje na krpice i može da počine minut-dva pa da se vostaje zorom da se - pomuze krava i pokupe jajca!  Da, zanela sam se :) Ja ili ova kućanica-delijka? Čučuk-Stana, hajdučica vani, u domazluku - jatak sebi i svojima. Pola žena pola celo pobratimstvo - vile Ravijojle i Kraljevića Marka...Čini mi se da je Tanjuša to vako nekako urečila: " Da ume da sačeka i dočeka, decu da očuva, slavu da pripremi svojeručno..." Pa da počnemo:

Ceo dan ne dangubila MiljaniJa žena-kućanaklizištu...Ceo bogovetni dan špajz rastrebljivala i  zabagrele kuhinjske elemente umivala...Iznela na bonim plećima tonu i pol skućenog djubreta. Kad je omrknulo i danu i meni - evo divim se. Divim se picnutom špajzu, pa se mislim - kakvo životno postignuće, kakav podvig. Ne znam tačno koliko mi je dana ostalo u ovom pozemljarskom žitku, ali ovaj sam onako baš svojski proživela, za nezaborav. Cenim da će u presmrtnom trenu neumitno da se  nadje u onim sekvencama blistavih trenutaka minule životne biografije..." Posložen špajzzz, o divni živote, ostaj mirno, svi špajzevi sveta posredjeni budte, ja odlazim, a vi se svi ...na ribaće četke i trulekse opravite - to vam u amanet ostavljam..." Nisam bogzna obitavala po daćama, ali na ono nešto posmrtnih žurki što sam bila - ja ne čuh da su za nekom ženom-kućom naricali - kuku lele, što je šerpe umejatno ribala, što je kupatilskom kamencu junački doakavala, ao muko kako su joj princes-krofne narastale krofnasto, a i princezasto....Umela je, tugo, da omesi i pomete, ajlajner da ocrta iz prve, goblen " Tajna večera"da uveze, čarape da okrpi, " Mona Lizu" da reprodukuje i Hegela da protumači i odsvira petu Betovenovu nožnim prstima na okariniiii, sve čekajući da naraste testo za pogačku, lele boškee, Živka što da umreš kad si umejatna žene, majka, boginja, pralja, predilja i mesilja bilaaa...

Većinska sorta u realu - Riska, po kući rmba  i vriska

Dakle, dok ne udje u neke knjige starostavne ili Ustav da se pokućne rabote drže za ozbiljne životne zasluge i podvige, dok se  nekim "kućnim" dodatkom novčanim ne pozlate, dok se ne ustanovi Nobel za oribanu wc-školjku...JA neću reći da je generalka kuće ništa do - izgubljen dan života. Biće tako čisto celu jednu nanosekundu, jerbo štroka je besmrtna stoka i samoregenerišuća, pride. Sizif je kamen još i mogao da uspne na brdo, ali je bio " glup i manuelac", no - prati sudove koji se po svojoj primarnoj svrsi vazda i iznova prljaju...E to je kazna, brate Sizife i sestro, ženo-kućo! A muž? Pa muž je kućni fikus, njega samo zalivati i podjubriti, razume se - bračne dužnosti sa elanom i sve sa čipkastim gaćama upriličiti kad je domaćin hoćan. Lepo ga zamoliti, nadasve blago i srdačno da digne noge da usisaš ispod. On je muž-daljinac-i-trosed, prineti mu žrtvu u pivu i pečenoj butkici, da zamezi uz fudbalsku tekmu na TV-u, to mu vrlo doprinosi uspehu u firmi, pak će i kućni budžet da preliva...

Tvrdim da ove što vole navodno da pirkaju vazda - to sve histerično. Ja najboljše pajem i vijam usisivač kad sam PMS-na. To hormonsko ludilo je čist kerozin za kućno spremanje. Takoreći - ja sam jednom mesečno žena-kuća, a malo i žena-potencijalniubica...Nastaviće se ova crnohumorna ženska hronika...Malko sam orounula od ribanja...i od muke.

MiljaniJa Blista-mi-se-špajz Pulen..., žena-more, valjam samo na plaži, dok gušterišem ala nasukani kit, a ispred mene puca pučina...