Niš-ekspres džubox...
Niška-Kulturiška, dabome. Crtice iz nišlijskog života...Ko se vozio i vozao ovom našom domaćom prevozničkom firmom, znaće kakav muzički repertoar može da očekuje putnik u toku svojeg putešestvija. Kako smo mi južnjaci, južni kut Srbadije, recimo to tako - šoferi Niš-ekspresa su osobito dosledni sektaši " Južnog vetra" ( rani radovi) i novofolkerskog treš-talasa. I to je OK, rodjaci. Majstor drži volan...takoreći dirigentsku palicu.
E s tim argumentom ja učestvujem u zajebantskoj raspravi sabajle jednog pečalbarsko-putničkog jutra do arbajta u autu punom žena - koleški. Koji dan ranije, skorije dogadjanje. A mnoge priče odatle zaslužuju svoje obnarodovanje, i biće, bloga mi :) I tako ja velim - Čujte, pa nemojmo, ipak majstor-šofer drži kormilo, neka mjuzik njemu pasuje, da se ne udžonja za volanom...Gde će grdan da vozi po seoskim drumovima ( tzv. kozjim stazama) uz neku klasiku...jer " klasiku voli onaj ko razume, ptice pevaju lepo, al uvek istu pesmu i voda dobro teče kada odvrneš česmu". Nego, brate sestro, rke koke, tandr tand še, to ga drži čilim i budnim. Medju javom, snova bez. Kad ti kaže nama jedna koleška ( sasvim slučajno klasično muzički akademski obrazovana) - O udjem ti ja jedared u autobus, kad tamo - neka italijanska klasika, melem za uvo i dušu. I vozim se u tom muzičkom raju na točkovima ( to ja parafraziram i šećerim storiju) i tik pred " iskačanje" ( ukoči, majstore da se skinem; skini se ti, gospodjo, on će sam da se ukoči...stari vic, stari) koleška, veli da se zahvali čoveku i komplamentira njegovom muzičkom prefinjenom ukusu..." Majstore, svaka čast za muziku". Sledi emotivni ključ priče: " Idi begaj, a mori, gospodja, Ukočila se stanica, pobrljaveo aparat, ne mož se premeni, ću poluuudim od ovojjj..."
I vozimo dalje, vozimo dalje...Kapa dole šoferima, jer im je tuga pregolema...Neka su im aparati vazda ispravni i oni za volanom - budni...Ima jedan na relaciji jednoj - živ mi sve, prespava celu vožnju, zna čovek napamet i maršutu i sve moguće saobraćajne situacije, vozi naizust! Otud u mene na fb-u stoji zanimanje: profesionalnu putnik u Raspadakisautobusi. inc...Ima par godina ne putujem sa domaćim " Krstić i sinovi" ( Ko to tamo peva - prevoznikom, tzv. Niš-ekspresom, medjugradski režim). Gradskim i dalje. I da - onaj ko se ne vozi tako i ne voza sa gradjanstvom i šoferima- taj blage veze nema o životu i priključenijima i od njega nikad pisac ( ni bloger) biti neće ;) Jer u tom grmu ( autobusu) leži sav sirovi život, a književnost treba da izrekne kako je to biti ebeno ljudsko biće ;)
Коментари
Постави коментар