A kad Rade Jorović ispoje...To je, bre, amin! E s tim u vezi, ali malko drugojačija vizura. Ovde je reč o - ženskoj uniformi. Rašta to i čemu? Jerbo evo prekopavam šifonjer, popisujem šta se ima na lageru za novu arbajt sezonu, postraspustnu. Ja to tako - kao kombinujem i promišljam, pa cepam jednu do dve ( druga-pranja radi) odežde, celokompletne - prekodonjovešarske...Ne znam, možda vas ne mrzi, alal vam patka, mene sa godina sve više ( i pihtije idu s godinama...) i danak pečalbarskoj sudbini. Nešto je i do telesnoneproporcijalnih mogućnosti, tvrdim da se mršavost lakše "uodeći". Nego, šta sam ono tela reć, istini i konciznosti na račun. Ja glasam za uniformni dres-kode. Inače - prezirem uniformnost u " pevanji i mišljenju", u ophodjenji i izražavanju, pa i odevanju. U življenju! Ali ovde, avaj - samo uniforma Srpkinju spašava. Za poslovne svrhe, rodjake, kolaj rabota da se uniformišemo za sve moguće prilike i neprilike, noup ;)
Zašto je to vrlo praktično-pragmatično za biznis-vumen svrhe. Evo ga, poentiram - jer ne mogu, aman, kad pazarim bluzu, recimo samo, da se mislim da li je odgovarajuća i za na posao i za do vrtića i za do kafića ( a ja pa idem u kafiće...no rime radi), za šetanje i teatar...Kud bi sa nama, Čolo?, mi sa tobom - svuda ;) A ni finansijska konstrukcija nije tako džekovska. A i gubi se dragocena životna energija i vreme, pusto vreme koje jedino i imamo na ovom zemnom šoru. Da se nešto svede ta statitika - koliko se knjiga moglo pročitati, koliko folmova odgledati, uz koliko pesama u gaćama doma otplesati...Kao i sa pranjem sudova i pajanjem prašine - žali Bože utrošenog vremena... Evo, recimo, šta fali pidža-midži...Moji poslovni sapatnici znaju moju izjavu: Da uvedu radni mantil, pa da mi svane, pa sabajle njega preko pidža-midže i piči i hepi ja MiljaniJa! Zar nije sva poenta da se pokrije golotinja, na koncu? A u glohastoj spavaćici je sve zamandaljeno, nema greške...Ne znam, samo me unapred mrzi da sutra vostanem i da me nanovo mrzi da se oblačim pristojno. Ne ljubim ni nepristojno, samo ljubim svoje pokućne komotne dreške, eto. O volem ja modu ( posebno onu visoku, neke krpene kerefeke, gledam po magazinima ili pistama pa se sita ismejem kako bi bilo fora da tako udjem u gradski bus), nije to, nego za posao njet. Hoću uniformu! Kao oni dreskodirani bankarski službenici - bela šulja, dole nešto teget ( kao horski pojci) pa marama u bojama banke...Za kaj ne. Nije tačno da se tako potire originalnost pojedinca. Nije, drugarice i drugovi, autentičnost se nosi ispod odela...Nije tako ko što vaši perverzni umovi misle...Ili moj da vaši misle :) Ne nego - u čoveku, duhu, karakteru, načinu mišljenja i artikulacije istog, odnošenju sa ostatkom pozemljarskog bivstva...U osmehu! Ili zlokobnom kezu, ciničnom ružnom smehu itd. Po vedjama znaš ko je kakav skot ili car iza njih. Bar ja, moj me škorpijski insekt nikad ne vara! I teče, teče misli tok...E sve stoga što me mrzi da se bavim tom površarskom radnjom - obući se za rabotu. Glasam za uniformu za posao, eto to sam tela reć. I tražim pomilovanje za pidžamu - zašto to, dozvoli, ona jadna diskriminisana mora da bude udostojena samo za noćnu postelju ili vikend-pokućno izdanje. Ja komotno u njoj izidjem i u avliju. Moja avlija, moja moda, ko gleda - sram nek ga je. Moj dragović Ćalac, recimo, nosi gaćke po stanu. I tako sačekuje namernike koji zvrcnu iz kog god razloga - tako sačekuje i gospodju koja naplaćuje zajedničke troškove, predsednicu Skupštine stanara. On ima sasma opravdan argument - moj atar je do praga, a ja na svojoj teritoriji mogu i go da budem. Pa ono jest, dole s tim nepisanim etičkim principima! :)
 |
| Ovde ništa nepristojno nije! |
 |
| Bonus |
Dakle - radna, vojna, bankarska, nindža kimono, kostim Mini Maus ili klovnovski šareniš kombinezon...Sve može! Samo da se ne mačujem izjutra sa sobom i svetom, dovoljno je što mi se ne živi jer poraniti moram ( ne grabim ni jednu niti te dve obećane sreće, umotvorče!), još i da mnijem kako da se odeždiram. Cenim da su uniformisane žene produktivnije službenice, sav je fokus - van ormana :) Idem, sad idem da se premenim, takoreć da se pidžamidžiram do sabajle, pa onda novi kuršlus...A kako vi, gradjani i gradjanke službenici?
 |
| VAko, samo dužih gaća, recimo |
By Miljanija Pravdazapidžamu Pulen...
Коментари
Постави коментар