Kako da ... ( ne) kažete pravu stvar ( VTO), posvećeno...

VTO je skraćenica koja – vantelesna oplodnja znači. Nije veštačka, nemoj da si pojmanemac! Ja to znam jer ta skraćenica mnogo znači nekome ko meni mnogo znači. Ništa tu veštačko nije, veštačka je tebi pogana vilica, neprirodno tvoje neznanje. Dobro, možeš da ne znaš i to je u redu. Ali ne možeš da trtljaš, “ tupiš”, a malo i “ šiljiš”, ako se poučio nisi. Prvo hop, pa skok, prvo informacije, misao, pa reč. Ovaj će tekst biti prozivka za sve nas - jadne pozemljare mučene raznim mukama!

 A zašto ja znam, kad se ta troslovna skraćenica tiče nekog drugog, pa makar i srcu dragom. Hm. Ako ovo pitaš, mnogo posla imam ja sa tobom ovdi, mojkoviću, mojkovićka : ) Zašto? Zato što čovek nije pustoostrvljanin, sebična tvorevina nesebičnog Boga koji te bacio sa zvezda na crnicu da samuješ i samo na svoje , da prostiš, prostaku – dupe, misliš. Neg da se, bedni pozemljaru – voliš, družiš, smeješ i tuguješ – sa drugima. Zvali se oni – porodica, prijatelji ili slučajni prolaznici. Na istom smo, na koncu konaca : ) Upozorenje, sledi ona strašna istina, nije za one sa slabim živcima i srcem: Umrećemo! “ Bogovi su besmrtnost sačuvali za sebe...Smrt je strašna, svakom životu ona postavlja cilj!” ( Gilgameš, lektira, pojmanemac!” MI smo kratkoveki, potrošna roba. Daj da se povolimo i proveselimo do tada, moj ti, vi...” Biti čovek – to je sve”, gadjam te Andrićem, da se trgneš, sabereš, pa oduzmeš  i daš se drugima , jer to je poenta ;) Malo njih je dobilo misiju na ovom svetu da dela za sve nas – Tesla, recimo, Sava, Vuk...To su, ipak, genijalci, ne laskaj si. Većinski, sestre i braćo, mi siroti, mali hrčki,  delamo jedni za druge, iz svojim malih života i izbi izlazimo na mobu – da se pomognemo rodbinski-komšijski u dobru i zlu.

Dakle – ako neko tvoj svadbuje – ti se spremaš za oj, sa , sa, pirkaš se, gizdiš, spremaš prezent i elan za veselje. Ako neko tvoj, pak, tuguje  i ta tuga u tri slova staje, ti, ili bar ja, o sebi govorim, svakako, a ja sednem i pročitam, poslušam, da upoznam prijatelja-neprijatelja svog prijatelja, da se spremim za boks-meč, dvoboj, jer trener koji masira svog boskera i bdije nad njim iz ugla terena, on meč prati sa istom pažnjom kao i njegov igrač-pulen, ne? Samo stvari vidi iz tog svog ugla terena i vidjenja...Nekad je to šira slika. Nekad je vidokrug sužen. Zavisi od položaja borca. Ako ti tvoj Roki okrene ledja i tur i zakloni protivnika, slaba vajda...ali i dalje navijaš za njega i držiš fige ... Nadam se da razumeš sliku – par koji ja obožavam u boks-meču je za medalju – za dete. Ja kao trener ( i cela ekipa trenera, svi mi njima bliski – mi smo tim) u njihovom meču učestvujem – sa klupe i iz propisanog ćoška terena. Ovaj tekst je trebalo da bude još jedan moj šmekersko-komični pogled, čak i na nekomičnu ( ali nikako tragičnu!!!)  priču. Ali srce je zapelo odmah kod prve moguće predrasude i glupardije – “veštačka” oplodnja, pa mi se pod perom izlio bes. Biće smeške, obećajem ;) Jer poenta je – sve sem smrti može, o može, da bude čist humor u komeNdiji od života...Ostanite na vezi.

Šta radiš kad neko tvoj ima muku? Da li na kratko izuješ cipele, izuješ svoju muku, pa obuješ tu tudju muku bliskog ti mukonosca. Jer, obe strane, svakako, imaju neku muku. Mučna je istina, ali istina jeste, da svako na ovom zemnom šoru neku muku mukuje, manju-veću, muke su kao i ljudi - neuporedive. Ovo će, zato, biti prozivka za obe strane. ZA VTO-ovce i za njihov trenerski tim podrške, i nedajbože one – zlurade spodobe pride. I za Miru Adanju-Polak :) O da, Mira mira ne imala! : ) ( Radila baba emisiju o VTO kao najgori trešeraj skandalskog tipa...Za Svet da radi, pa da se pomirimo, ali, avaj, ugled i ime stekla na nacionalnoj mreži...Miri jubilarna nagrada i peMzija dok  nije skrozala staru slavu načisto.)

U mnogim intimnim dijalozima sa dragom VTO-kom i mnogim javnim dijalozima žena iz jednog dragog mi Udruženja žena kojima je taj VTO jedina Šansa za potomstvo i jednom tekstu konkretnom tamo – razabrala sam da se sve teže razumemo. Ne kao Mi i Oni, nego kao jedno mi , mi ljudi. Ja sam manjkava na sto načina, ali sam vazda mislila da mi u mane ne spada – netaktičnost i nerazumevanje. Moja životna premisa je – pokušaj da shvatiš drugu stranu, svi smo divno različiti, svi nosimo svoje “ osećaje i svoje bolove”. Naime, reč je o tekstu u kom se taksativno pobraja kako sve okruženje greši u odnošenju sa ljudima koji su iz VTO priće. Koji čekaju ...Čekaju da nauka pogura prirodu.

Jer ništa tu neprirodno nije, opet se vraćamo na lekciju. To su i dalje njihovi “ materijali” koji se samo posrednom spoje vanka, u nekoj finoj ordinaciji, tu se zaljubljuju i pomaze, jer im se nije dalo da to bude na nekom intimnijem mestu ( tipična mladalačka situacija, zar ne ;)), pa se tako privenčani vrate natrag u svoje bračno gnezdo – matericu. I prirodno, dalje zabebe. Mada ne uvek i često, u tom grmu leži – bol...

E sad...Namerenije mi je da prozovem obe strane medalje. I VTO-ovce i Okruženje. Okruženje je već dobilo packu u ranijim redovima. A šta je sa VTO-vcima. Da li vi, drage svojom mukom mučene duše, uvek i svuda mimo svoje muke – imate takta za muke ljudi koji vašu muku ne dele, ali, o naravno, imaju neku, neke svoje?! DA li vi uvek nadjete pravu reč i stav za one koje muče: bolesno dete ( zar ovo nije najveća?!), mala plata, porodično nasilje, lična bolest, smrt bliskoga ili, čak, neke prozaičnije, trivijalnije u odnosu na pobrojane, ali i dalje – muke...Ja samo pitam – da li je fer da se prozivamo za nerazumevanje? Ko je to tačno uvek na visini zadatka kad treba utešiti, razumeti tudju dušu i muku, a da pride, neminovno, tegli na plećima i neku svoju? I da li se muke daju porediti? I molim, na kolenima molim, da ne PREDRASUDITE, jer ako podležete predrasudama i protiv toga se svi borimo ( jer svi istima podležemo, jer tupavih predsrasudaca je, nažalost, vazda u većini), zašto, pobogu, vi to radite često? A načitana sam foruma na VTO stranicama, jer podržavam svoju VTO-vku. I načitala sam se glupavih predrasuda ljudi tamo o ljudima koji neke druge muke nose kroz život: recimo, samo recimo – zašto žena koja je sirotinja radja silnu decu da svi jaduju i gladuju????!!! Mooolim! Ejjj, muko! Ne svi ljudi, ali ima toga, ima, a ne bi trebalo uopšte! Ili  - neke žene, pobogu, ne žele decu, a mi ovde ne možemo, a silno želimo!!! Mooolim, opet?! Ma odakle vam pravo, jadni pozemljari da sudite o životnim odlukama drugog ljudskog bića? Da li vi uvek i svagda imate takta za druge? Očito nemate! I zato ne sudite! Moraću da potegnem Andrića: “ Ne daj rdji na se. Ne veži tugu za srce...” Biti bolestan, još nije umreti. Svaka muka ima nekog leka, načina...sem smrti! I šta su to prave reči kad se nekom ne da da olako dobije dete? A ništa i inače nije olako u tim vodama, boga mi. Ako ne platiš pri začeću, platiće u trudnoći, posle porodjaja, kod dojenje ili, ne daj Višnji, sa detetom. Jer ništa nije lako u spravljanju novog života! Moja drugarica je lako zanela dete...Danas trogodišnja S. ima teži oblik cerebralne paralize. Hoćete li znati da kažete pravu stvar? Najžalije mi je kad je – žena ženi vuk! Jer smo skopčane istom sudbinom...Pustom ženskom.

Stoga, ako ti neko rekne – opusti se i biće, ne poteži utoku! Ne ubijaj nekog što ne zna da nadje prave reči! Da se to radi, ja bih muža odavno obezživotila : ) Jeste – nasmejte se. Ne vredjate se. Ništa zlo nije u tome što neko ne zna da je opuštanje teška misija kad si u VTO vodama. Ja to znam, jer sam u toku uz moju dragu S. Ali loše bi bilo da ti kažu – napni se, ne opuštaj se, unervozi se maksimalno i optereti se preko mere da bi uspela? : ) Ako ti kažem – žao mi je, sigurno ti je preteško..mogla bi da kažeš: vidi ova me sažaljeva, kuja! PA nemojmooo...:  ) Šta sam ja to, na koncu htela reć – nema pravih reči, nema pravih dela. Ako je od srca, onda je prigodno. Ne ratujmo. Ako ne razumeju , a žele da shvate – objasni im. Ako ne razumeju, a ne žele – odmahni rukom i dušom: Idi s milim Bogom i sa svojom mukom!

Pa  ako vam neki govnjar kaže neku, da me izvinte, govnjarsku stvar, sledi – nemate se rašta ni jediti. Nije iskren, no iskreno deluje u skladu sa svojom prirodom :) Što je, samo po sebi, za poštovanje, čak i  taj baja -  karikatura iz Kuće iskrivljenih ogledala, jer je izistinski “ ružan, prljav i zao” i ruži, prlja i zlobuje usput, pošten je, jer je pošteno džukela od čoveka, bez poze i nameštanja. A do vas je zašto vam je uopšte u životu takva neprilika, a ako je usputnjak, stoper, ne vozi ga, slušaj, a ne čuj,  jer uvek je, da ponovimo lekciju, važno samo – KO kaže, a ne ŠTA se kaže!!! Jer “ reči, reči, reči” ( moj Hamlete), su samo reči, skupovi slova sa nekim značenjem, koje ništa ne znači, ako ti govornikovo mišljenje – ne znači. Ako ljudi – dobronamerni, a netaktični, tvoji ljudi, i pogreše – nasmejte se “  sa puno, puno vedrine i malo, malo gorčine i oprostite životu i svetu što nisu tako savršeni”. Jer mi nismo savršeni, svi mi, bez ikakvih deoba i tabora. Da smo savršeni – bili bismo Bogovi, ne jadni, kratkoveki ljudi, pozemljari ;)

Vodimo ljubav, a ne rat,

Vaša, a Svoja – MiljaniJa  PredrasudaBez Pulen ;)

Sa mog friza...Kao samopouka ;)