S oproštenjem: " ZABOLE ME" !!! Warning: Strong Language :)

Da nakrivite kapu i da vas boleeee ;) Izazov za 2018. Prevodim vam TED govor, sa moje liste favorita. I pronosim životnu filoSofiju koju bi valjalo živeti...Nova godina - novo kolo-nova šansa za "generalku" duha ;) Prevod je paušalan, kako sam ga hvatala u toku snimka originalnog govora na TEDx snimku, autorka-govornica : Sarah Knight. Mene nije mrzelo da vam prevodim, nemojte da ste lenjiviji od mene lenčugićke, da pročitate i još više - da usvojite ;) Akoli nećete - da me izvint`te, ali zabole me ;))

Izvor: The Magic of Not Giving a F*** | Sarah Knight

 " Živimo u `urednom` svetu. Svi raspremamo domove. Sav imetak nagomilamo na jednom mestu nasred poda, odlučujući šta nam od toga, zapravo, donosi užitak i bacajući resto - biramo rasterećeniji, srećniji život. Ali šta ako tako sakupimo ostali životni balast - opterećujuće zadatke, obaveze, događaje, veze-odnose i odbacimo ih bez kajanja. Uradivši to, ostanemo slobodni da svoje VREME, ENERGIJU, NOVAC trošimo ( fokusiramo)  na stvari koje nas istinski usrećuju. Moguće je! Meni je uspelo i ja to zovem - Magijom " zabole me" stava ( moglo bi i nešto ekspresivnije - J.be mi se ili Nije me briga, što je finije rešenje, ali nije suštinski prevod :) prim.prev) koja menja život. Da  prostite na jeziku, ali ima toga još tamo odakle ja dolazim ( i kod nas, Sara, i kod nas, a i po Vuku St. K. - psovka mu dođe emotivni ključ :)) " Giving a fuck" ( brigati, .ebati živu silu, opozit od ne .ebati je :), to su moja prevodilačka dilemljenja. M.P.) znači da ti je stalo, da mariš. Te, ako kažem - zabole me za " Igru prestola"( serija, prim.prev, za slučaj da čudom bar čuli niste, ja bih ovde najličnije kao nervno-emotivan primer uzela Bajićeve umetničke uretke - " Selo gori" i sl.), ja to i mislim, zabole me za "Igru prestola". Posmatrajmo ovaj koncept dalje. Definišimo vaše "zabole me" objekte - vreme, energija, novac. Ako ne mariš za nešto, treba da prestaneš da trošiš svoje " jeb-ove" na to ( *opet moje ingeniozno prevodilačko rešenje). Ne marim za "Igru prestola", dakle ne trošim svoje vreme gledajući izvikanu seriju, ne trošim energiju čekajući novu sezonu i ne trošim novac na suvenire povezane sa serijom. "Igra prestola" ne dobija nijedan " jeb" od mene, ni moju pažnju ikakvu. Donošenje ovakve proračunate odluke - da vreme, energiju i novac trošite na stvari do kojih vam je stvarno stalo, ja zovem - "jeb" budžet. Najpre - kako se to meni promenio život magijom "zvanom " zabole me". Pre 2,5 godine bila sam urednica u velikoj izdavačkoj kući, 15 godina sam se pela po lestvicama uspeha firme, imala u svom okrilju najprodavanije autore i verovala da sam nadomak zenita svoje karijere. A bila sam stvarno, stvarno nesrećna. Vrsta frustracije koja vam ne da da ustanete iz kreveta ujutru, da se 45 minuta vozite njujorškom podzemnom železnicom i muku da provedete 8-10 sati za svojim radnim stolom u firmi, ustanete, odete i sutra jovo-nanovo. Te sam - dala otkaz. Donošenje te odluke bilo je, takodje, vrlo teško. Mnogo crvenog vina i mnogo suza. No, ono što je došlo potom, značilo je životni preobražaj. Otklanjajući iz života sve što me je frustriralo, raščistila sam sebi prostor za ono što me istinski raduje. Uključujući posao, ali na drugačiji način. Selidbom iz Bruklina na tropska ostrva, prestala sam da ulažem " jeb-ove"u rad za korporaciju, nošenje pantalona i dugu vožnju podzemnom. Svoje " jeb-ove" uložila sam u rad za sebe ( sam svoj gazda), nošenje bikinija i duge šetnje po plaži.  Kažem vam - promena života :) Ali ništa od toga se nije desilo zato što sam počistila kuću. Desilo se zato što sam očistila UM. POkušaću da vam objasnim . Zamislite svoj  um kao  ambar u kome su sve stvari koje volite, ali i one koje vas nerviraju. Potencijal za srećan život je tamo, ali morate da očistite onaj loš imetak da napravite prostora za užitak. Ovo je MENTALNA GENERALKA i magično je. Ja sam je izvela slučajno - otkazom na poslu, vama prenosim ovo da biste vi to uradili - namerno. Ja to zovem - nije mi žao metod.

I korak - odluči za šta te tačno " zabole".

II korak - " Zabole te" za te stvari!

Prosto, zar ne?Ali znam šta mislite. Ovo izgleda kao recept za - kako postati SERONJA. Ok, razumem. Ali ti nastupa deo - nije mi žao. Suština moje metode je u iskrenosti i učtivosti. Na kraju, ne treba da se osećate krivim, vi ste na terenu svog najboljeg izdanja i ponašanja i nemate za šta da se izvinjavate. Doslovce - nije vam žao! Takođe, niste seronja :)

Kako ovaj metod radi za vas: Vi volite " Igru prestola". Pozvani ste na okupljanje i nedelju uveče, u vreme vaše voljene serije. Neprijatno vam je da odbijete poziv, ali radijebiste gledali seriju. Konsultujete svoj " jeb" budžet - vreme, energiju i novac i rasporedite svoje " jeb" apoene prema tome i, kažem vam, ako odgovorite dobro, staromodno - " Ne hvala, neći stići" na taj poziv, niste uradili ništa loše, iskreni ste, učtivi i ne morate da se izvinjavate zbog toga. To je vrh  JEBbrega :)

ZAdaci, viđanja posle posla, poslovne žurke, darivanja beba ( " kravaj" mislim da je čisto naški :)), prijatelji sa bebama, sastanci, izlasci u paru sa još jednim parom...Sve što vam puni mentalni ambar. Počnite popisom svega što vam oduzima vreme, energiju, lovu. Sve na šta biste potrošili " jebove" ( od .ebe mi se ili .ebite se ;) ). 

Lista:

- prisustvovanje obaveznim sastancima

- konferense

- doniranje humanitarnog polu-maratona kolege

- prisustvovanje oproštajnoj žurci za kolegu koga uopšte i ne volite

- obavljanje svog primarnog posla, zapravo :)

Kada ih popišete, primenite nije mi žao metod.  

I korak - Odluči šta te nervira. 

II korak - Ne daj svoje "jeb-ove" u vidu vremena, energije i para na te stavke. Onda precrtavaj jednu po jednu stavku sa liste velikim, crnim markerom. Osećaj je sjajan!

Jasno, morate da ustanete svakog jutra i odete na .ebeni posao. Možda morate i na neke obavezne sastanke, ali, ebi ga, ne morate na tu oproštajnu žurku kolege drkadžije! ( dobro, ponešto sam i prevodila sebi za gušt, podešavala izraze bar :)) Probajte sa vizuelizacijom. Zamislite kako ulazite na tu omraženu žurku. Iznervirani ili poletni. Bio je dug dan, noge vas bole. Ne volite da se socijalizujete, družbujete sa kolegama iz službe ni na poslu, kud li u usranom kafiću. Zašto biste, pobogu, trošili svoje " jeb-ove" i lovu na to. Reći ću vam zašto to radite. Jer se osećate obaveznim i neprijatno vam je da eskivirate. Lišavate se savršeno dobrog odgovora - NE! pre nego što uopšte pokušate. Mnogi i ne razmotre ove situacije, odmah izreknu DA i spiskaju vreme, energiju, novac. Brinući da ste seronja, a i jeste seronja i treba da se osećate loše jer ste neiskreni i lžno kurtoazni. Umesto toga - pauziraj, vizuelizuj i reci fino, pristojno - ne, hvala, neću moći. Ovako nećeš trošiti vreme koje nemaš na ljude koje ne voliš, radeći što ne želiš. Bićeš manje nadrndan i zauzet. Imaćeš vremena, energije i para na pretek i pitaćeš se zašto nisi pre 10 godina prestao da ideš na glupave skupove. Ništa ne moraš! Moraš da kažeš: Ne, hvala! Nemam vremena! Ne mogu da priuštim! Možeš, čak, i da kažeš - Ne želim! Neće stati svet. Budite iskreni i učtivi. Na koncu, raščišćavanje kuće može trajati i nedelju dana, efekti jednu do dve nedelje, ali mentalna generalka - traje večno. Hvala!" Kraj citiranog govora.

Jest ima da se čita obaška. Ako ste sa lektirom stali kod " Družine Pere Kvržice", može biti da ste čitanjem ovog teksta rizikovali čitalački infarkt :) Mene nije mrzelo da prevedem, prilagodim, kucam, jer sam uživala. Muž je u pozadini gundjao ( jer je gundjanju sklon), maloletni potomak je divljao jer mu je" dosadnooo " ( jer je divljanju sklon), ali mene, vidite, zabole po obe stavke, jer se meni ovo radilo ;)) A vi - čitali, ne čitali, ja vam rekoh, pa vi vidite. Svakako me zabole ;) MiljaniJA " zabole je" Pulen  ;)